Literaturwissenschaft

Miliony mrtvých na frontách i v zázemí, rozpad tří mocných říší, na jejichž troskách vznikly nové, politicky však nepříliš stabilní státy s výrazným multietnickým charakterem, ztráta starých jistot a konec staletími budovaného řádu věcí – to jsou jen ty nejpodstatnější důsledky světového konfliktu, jehož rozměry si v roce 1914 jen stěží kdo dokázal představit. V roce stého výročí vypuknutí Velké války sestavili odborníci z Ústavu slavistiky Filozofické fakulty Masarykovy univerzity a Katedry slavistiky Filologické fakulty Bělehradské univerzity v Srbsku kolektivní monografii, která přináší nový pohled na ozvěny této události v kultuře, literatuře a kulturní historii nejen Čechů a Srbů, ale i šířeji slovanských národů.

U prvom poglavlju studije Dušan Pavlov detaljno opisuje životni put Adama Dragosavljevića koji je tokom svog života upoznao mnogo, što pesnik kaže, „ljudi i ćudi“, pa nam taj deo rada pruža uvid i u ljudske, društvene, a delimično i političke odnose tog doba. Potom slede tematska poglavlja iz kojih se lepo ocrtava celokupna delatnost ovog vrednog poslenika. Iz prepiske sa Vukom vidi se njegov stav u vezi sa srpskim književnim jezikom po čemu je bio Vukov istomišljenik. Pored školskog rada, koji je sačinjavao važan i nikad zapostavljen deo Dragosavljevićeve celokupne delatnosti, on je mnogo vremena posvetio sakupljanju rečničkog blaga i narodnih pesama i time dao dragocen doprinos stvaranju savremenog srpskog književnog jezika.

Zbornik je okupio četrdeset radova, čiji su autori tumači iz više zemalja i različitih naučnih naraštaja, dok su radovi podeljeni u sedam segmenata, dodao je urednik zbornika i naveo da upravo ti radovi razmatraju kontekst u kome je veliki srpski pisac delovao, naročito analizirajući zbirku „Lirika Itake“.

Neprekidno pomerajući granice u svim književnim žanrovima, veliki srpski pisac i avangardista Miloš Crnjanski, uspeo je da se ostvari na različitim književnim poljima. Urednik zbornika „Miloš Crnjanski: poezija i komentari“, Dragan Hamović je mišljenja da je poezija Crnjanskog oblast u kojoj je najpre stekao ime i status književnog prevratnika, a da je njegova „Lirika Itake“ među prvim oglašenjima nove pesničke generacije koja je izašla iz strahota Prvog svetskog rata. Crnjanski je, prema njegovim rečima, posle „Lirike Itake“, težište pisanja preneo na prozu.

Ogledi i dnevnički zapisi Slavka Gordića imaju za svoj predmet savremenu srpsku književnost i naš književni život, kao i njihovo šire kulturno, nacionalno- istorijsko i civilizacijsko okružje. U prvom delu knjige rasvetljena su neka opštija obeležja naše novije poezije i proze, uočena u individualnim i grupnim opredeljenjima i ostvarenjima nekoliko desetina autora različite naraštajne pripadnosti i poetičko-tematske usmerenosti. Uz ove grupne portrete, u prvoj deonici knjige nalazimo i tri markantno ocrtana profila izrazitih intelektualno-kreativnih individualnosti (Sv. Velmar Janković, P. Palavestra, V. Čojanović). Drugi deo knjige čini dvadeset subjektivnije into- niranih zapisa, s povodima iz tekućeg kulturnog i opšteg života. Smisao krize – i krizu smisla – prepoznajemo kao motivacijsko i tragalačko ishodište ovih kratkih eseja. Njihovi junaci su Njegoš i Lalić, na putu kroz istorijska i književna (ne)vremena, poneki glasoviti svedok i akter rata i komunističke revolucije i, u najvećem broju, pesnici našeg doba, od S. Rakitića, Lj. Simovića i T. Kragujević do D. Aleksića i T. Marinkovića.

„Aleksandar Milanović je, polazeći od poznatih metodoloških postupaka u istraživanju naše jezičke prošlosti, dao jasnu sliku jezika Jovana Subotića, značajnog književnog stvaraoca devetnaestog veka. I ne samo to: autor ove knjige je neke jezičke oblasti, koje su drugi autori zanemarivali ili im davali uzgredni značaj, svestranije opisao, utirući time put kojim bi se mogla kretati buduća dijahrona istra‘ivanja naše pisane zaostavštine.»   Prof. dr Božo Ćorić

Zbornik o srpskoj književnosti Kosova i Metohije.

U knjizi je objavljen izbor od 18 razgovora sa dramskim piscima, rediteljima, pozorisnim kriticarima.

Zbornik naučnih radova. Zbornik o pesniku Vukadinoviću obuhvata 20 naučnih radova i dodatak ''Za poetički prilog'', sa poetičkim iskazima Vukadinovića, donosi nova tumačenja ovog savremenog pesnika preko dragocenih tekstova koji će biti osnova i za buduće analize. Knjiga predstavlja veoma značajan doprinos tumačenju savremene srpske poezije u nacionalnom i komparativnom kontekstu, a poseban značaj ovog zbornika u odnosu na dosadašnja tumačenja je precizna naučna usmerenost svih autora, bogata teorijska literatura i naučni iskorak u poimanju poezije Vukadinovića sa poetičnih, kulturoloških i komparativnih aspekata.

Svi ogledi iz ove knjige – ili njena poglavlja – imaju ambiciju da kritički revalorizuju široko shvaćenu književnu kritiku, ali ne u smislu sinteze, već, što i podnaslov kaže, kao prilozi za neku buduću teoriju i istoriju srpske književne kritike. Ali ne samo književne. Kako će se videti u ogledima, shvatanje književne kritike u njima je prošireno, u skladu sa savremenim nalogom za interdisciplinarnošću književnonaučnih proučavanja, tako da se smisao književne kritike razmatra u kontekstu ne samo književne teorije već i ostalih humanističkih disciplina. A to je već jedno metakritičko promišljanje, i zato je u naslovu kritici pridodat i termin metakritika, koji upravo mapira potrebu da se teorijski preosmisli i kontekstualizuje književnokritička praksa.

Studija „Milovan Đilas u međuratnoj književnosti“ drugo je izdanje magistarskog rada Vladimira Vojinović „Međuratna pripovjetka Milovana Đilasa”. Obuhvata književnoistorijsku, teorijsku i kritičku analizu, kao i strukturalne i kompozicione osobenosti djela Milovana Đilasa. Prvo izdanje, pod naslovom „Poročni sudija: studija o crnogorskom pokretu socijalne literature, međuratnim člancima i pripovjetkama Milovana Đilasa”, objavila je Matica crnogorska krajem 2008. godine.

U maju 2013. godine održan je u Filološkoj gimnaziji naučni skup pod naslovom «Novica Tadić u kontekstu srpskog pesništva». Zbornik naučnih radova sa tog skupa objavili su organizatori: SKZ i Filološka gimnazija. U zborniku se nalazi 16 ogleda o poeziji znamenitog pesnika, preminulog pre tri godine. Autori: Ivan Negrišorac, Mihajlo Pantić, Dragan Lakićević, Dragan Hamović, Bojan Jovanović, Selimir Radulović, Aleksandra Kuzmić, Saša Radojčić, Duško Babić, Noel Putnik, Lidija D. Delić, Jana M. Aleksić, Aleksandar Milanović, Violeta Jelačić Srbulj, Sonja Milovanović i Vesna Crepuljarević – osvetljavaju poeziju, poetiku,

Dubrovačka književnost 15-18.veka.

Opsednuta priča Jane Aleksić posvećena je jednom od najznačajnijih srpskih proznih stvaralaca na prelazu XX i XXI veka. Budući da je prvi takav rad objavljen u formi knjige, ova studija ima posebno mesto u proučavanju proze Gorana Petrovića, ali i onih poetičkih pitanja koja dela ovog istaknutog stvaraoca ostavljaju velikom nasleđu srpske književnosti. (Aleksandar Jerkov)
Mada je najveću pažnju posvetila analizi umetničkih odlika proze Gorana Petrovića u rasponu od načina gradnje slike mogućih svetova do različitih oblika intertekstualnosti, Jana Aleksić nije zanemarila ni potrebu da u neophodnoj meri osvetli i tematiku proze ovog pisca, a upravo ta dimenzija analize pružila joj je priliku da se pozabavi i evolucijom njegove proze. (Radivoje Mikić)