Literaturwissenschaft

Miliony mrtvých na frontách i v zázemí, rozpad tří mocných říší, na jejichž troskách vznikly nové, politicky však nepříliš stabilní státy s výrazným multietnickým charakterem, ztráta starých jistot a konec staletími budovaného řádu věcí – to jsou jen ty nejpodstatnější důsledky světového konfliktu, jehož rozměry si v roce 1914 jen stěží kdo dokázal představit. V roce stého výročí vypuknutí Velké války sestavili odborníci z Ústavu slavistiky Filozofické fakulty Masarykovy univerzity a Katedry slavistiky Filologické fakulty Bělehradské univerzity v Srbsku kolektivní monografii, která přináší nový pohled na ozvěny této události v kultuře, literatuře a kulturní historii nejen Čechů a Srbů, ale i šířeji slovanských národů.

U prvom poglavlju studije Dušan Pavlov detaljno opisuje životni put Adama Dragosavljevića koji je tokom svog života upoznao mnogo, što pesnik kaže, „ljudi i ćudi“, pa nam taj deo rada pruža uvid i u ljudske, društvene, a delimično i političke odnose tog doba. Potom slede tematska poglavlja iz kojih se lepo ocrtava celokupna delatnost ovog vrednog poslenika. Iz prepiske sa Vukom vidi se njegov stav u vezi sa srpskim književnim jezikom po čemu je bio Vukov istomišljenik. Pored školskog rada, koji je sačinjavao važan i nikad zapostavljen deo Dragosavljevićeve celokupne delatnosti, on je mnogo vremena posvetio sakupljanju rečničkog blaga i narodnih pesama i time dao dragocen doprinos stvaranju savremenog srpskog književnog jezika.

Zbornik je okupio četrdeset radova, čiji su autori tumači iz više zemalja i različitih naučnih naraštaja, dok su radovi podeljeni u sedam segmenata, dodao je urednik zbornika i naveo da upravo ti radovi razmatraju kontekst u kome je veliki srpski pisac delovao, naročito analizirajući zbirku „Lirika Itake“.

Neprekidno pomerajući granice u svim književnim žanrovima, veliki srpski pisac i avangardista Miloš Crnjanski, uspeo je da se ostvari na različitim književnim poljima. Urednik zbornika „Miloš Crnjanski: poezija i komentari“, Dragan Hamović je mišljenja da je poezija Crnjanskog oblast u kojoj je najpre stekao ime i status književnog prevratnika, a da je njegova „Lirika Itake“ među prvim oglašenjima nove pesničke generacije koja je izašla iz strahota Prvog svetskog rata. Crnjanski je, prema njegovim rečima, posle „Lirike Itake“, težište pisanja preneo na prozu.

Untertitel: problemi poetike lirskog ciklusa: ciklus i ciklusne strukture u srpskoj poeziji 20. veka.

Knjiga naslovom i podnaslovom veoma precizno određuje predmet istraživanja i njegove vremenske granice. Autorka se, naime, usmerila na, kod nas relativno neistražen i teorijski nedovoljno osvetljen problem lirskog ciklusa koji je u drugoj polovini 20. veka bio predmet pažnje, pre svega, ruskih i nemačkih autora. Utoliko je teorijski značaj ove knjige veći, jer može biti podsticajan za dijalog o ciklusu i ciklizaciji u srpskoj književnosti. (Jovan Delić)

Prvi blok knjige Vrednovanje književnog teksta čine četiri ogleda predstavljena na savetovanjima o književnosti za decu i objavljena u časopisu Detinjstvo.

Drugi blok takođe sadrži četiri rada. Dva su posvećena delu Ive Andrića, a napisana su povodom obeležavanja 50. godišnjice dodele Nobelove nagrade za književnost i 120. godišnjice Andrićevog rođenja, dok je trećim radom osvetljen značaj Višnjićeve slobodarske epske pesme, a četvrtim funkcionalnost činjeničnog i imaginativnog u prozi Tihomira Nestorovića.

Treći blok rukopisa sadrži prikaze dvanaest knjiga (Prostor molitve Slobodana Jovića, Bernardijeva soba Slobodana Tišme, Veliki rat Slobodana Gatalice itd), objavljenih u periodu od 2009. do 2013. godine, koji su dati hronološki – po redosledu njihovog objavljivanja.

Istorija i teorija knjizevnosti, Srpska knjizevnost (studije) Knjizevna kritika, Tekstovi publikovani u casopisima Polja, Letopis Matice srpske i Knjizevni magazin ili kao predgovori pesnickim. 

Knjiga je organizovana u dva simetrična dela: prvi je posvećen usmenoj književnosti i značajnim pitanjima koja se javljaju u izučavanju usmene književnosti, poput razlikovanja pravog i lažnog narodnog pesništva, a drugi njenim refleksima u srpskom pisanom stvaralaštvu devetnaestog i dvadesetog veka, od Janka Veselinovića do Vidosava Stevanovića i položaja narodne književnosti u srpskom društvu 21. veka. Ovakva kompozicija istovremeno razdvaja i efektno prepliće dva izuzetno značajna toka srpske književnosti. Knjiga, u celini, bavi se relevantnim pitanjima i temama i ima značajan naučnoistraživački i kulturološki aspekt, što ga čini podsticajnim i vrednim pažnje i potvrđuje tvrdnju autorke iz završne napomene da je ova knjiga nastala kao „neka vrsta svoda” u njenom dugom bavljenju usmenim stvaralaštvom.
Ljiljana Pešikan Ljuštanović

Zbornik radova Značaj bibliografije periodike za istraživanje književnosti i kulture objavljen je u okviru edicije Istorija srpske književne periodike u izdanju Instituta za književnost i umetnost. 

Zbornik o književnom delu Davida Albaharija.

Knjiga Greh i kazna božija - sudbine,bitke i predanja srpskog srednjeg veka,predstavlja izbor radova iz srednjovekovne i narodne književnosti, objavljenih tokom proteklih godina,od 1994. pa do danas. Radovi se tematski nadovezuju na moja komparativna istraživanja usmene i pisane književnosti. Podeljeni su u tri tematske celine.

Radove u knjizi objavljujemo u njihovoj prvobitnoj verziji, s tim što su pojedini tekstovi neznatno skraćeni, izbegnuta su izvesna ponavljanja a pravopisno su osavremenjeni. Uz naslove štampanih radova dajemo i bibliografske podatke. - Iz pogovora.